О Лапову

Општина Лапово се налази у централном делу Републике Србије, у северозападном делу Шумадијског округа коме административно припада и његова је, по величини најмања општина, са укупном површином од око 55 hа.

Целокупна дужина границе општине износи 40 км. Општина Лапово се граничи са општином Баточина на југу, са општином Свилајнац на истоку, са општином Велика Плана на северу, док се са западне стране граничи са општином Рача. Смештена је на алувијалним равнима Велике Мораве и њених притока, Лепенице и Раче, на 107м просечне надморске висине. Лаповско ниско побрђе представља крајњи изданак Рудника, највеће планине у Шумадији.

У састав општине Лапово улазе два насеља: Лапово варош и Лапово село.

Историјски подаци

Археолошки налази на територији лаповског атара указују на постојање насеобина од најстаријих времена, све до српског средњовековног доба. На карти праисторијских налазишта у Централној Србији, Лапово је означено као насеље бронзаног доба, док је у античко доба на овој територији егзистирало мало римско насеље на локалитету Шавац. У раном средњем веку, нешто северније од античке некрополе, основано је српско средњевековно насеље. (потеси Кленовац и Самарна).

Први писани трагови о Лапову, у којима се ово насеље помиње под именом Шавче, потичу из 12. века. Међутим, овај податак није довољно поуздан. Знатно су поузданији подаци из доба након Косовског боја у којима се насеље помиње под називом Хлапова Пољана. Средином 19. века насеље добија име које и сада носи

У торским списима из 1516. године, Лапово се помиње и под именом Липова, као село насељено сточарима.

Током аустријске окупације северне Србије, у првој половини 18. века, насеље Лапово налазило се на ушћу Лепенице у Велику Мораву, у потесу Кључ. Средином 18. века Лапово је унето у карту Хоминових наследника под именом Лупова, а 1788. године и у Шумекову карту под правим именом Лапово. Средином 18. века становници насеља су се због поплава изместили из потеса Кључ у потес Каце, а потом у данашњи Доњи крај. Након оснивања Доњег краја, становништво из околине Миљковог манастира иселило се у Горњи крај, а спајањем Доњег и Горњег краја настало је садашње насеље.

Захваљујући повољном економско-географском, а нарочито саобраћајном положају, Лапово се по ослобођењу од Турака врло брзо почело развијати. По жељи и молби становништва, Лапово је 17. марта 1896. године, као тада, по житељству и броју пореских глава, највеће село у целој Краљевини и „лепа трговачка тачка“, Указом краља Александра Обреновића проглашено за варошицу, а у знак сећања на овај догађај, Општина Лапово 17. март обележава као Дан општине.

Геостратешки положај

Општина Лапово смештена је у средишњем делу Велике Мораве, на месту где се од тзв. Великоморавског пута меридијанског правца (С–Ј) одвајају упореднички путеви, долинама река Лепенице и Раче. Наведеним природним правцима воде врло значајне комуникације: уздужна, железничко-друмска, удвојена балканска магистрала као и лепеничка и рачанска трансверзала у облику железничко-друмске, односно друмске комуникације. Савремени асфалтни пут и железничка пруга који воде долином реке Лепенице, повезују општину Лапово са градом Крагујевцем и општином Краљево

Прва од наведених комуникација која се пружа долином Велике Мораве, од давнина је имала велики значај. Данас се јавља у виду модерног аутопута Е-75 у дужини од 8,7 км на територији лаповске општине, као и у облику међународне железничке пруге Београд - Скопље - Атина у дужини од 8,5 км, са железничким чвором управо на територији општине. Обе ове саобраћајнице воде средишњим делом општине Лапово, пружајући се правцем север - југ. Општина Лапово има две прикључне петље на аутопут Е-75. Лапово је важан железнички чвор и због чињенице да на његовој територији постоје три железничке станице, којима се у оквиру наше земље одвија железнички саобраћај на релацији Београд-Ниш (у оквиру међународне железничке пруге) и Лапово – Крагујевац –

Краљево. До унапређења железничке инфраструктуре дошло је 2019. године, када је реконструисана железничка пруга дужине 28 км, на релацији Лапово - Крагујевац, чиме је скраћено време потребно за путовање на овој релацији и створена могућност да се возови крећу брзином и до 100 km/h. Реконструкција овог дела пруге није вршена дуги низ година, тако да је брзина кретања возова била ограничена на максималних 30 km/h. Овим пројектом извршена је потпуна замена шина, прагова и колосечног материјала. „Инфраструктура железнице Србије“ је за реконструкцију пруге из сопствених средстава издвојила 11.000.000,00 евра.

Лапово је од Београда удаљено 106 км, од Ниша 129 км, а од Крагујевца 31 км.

Демографија

Лапово је већинским делом насељено место. Према попису из 2011. на територији општине Лапово било је 7143 становника (према попису из 2002. било је 7422 становника). Подаци Републичког завода за статистику за период од 2012. до 2019. године показују приметан пад броја становника у Лапоaву. Према етничком саставу, становништво Лапова већинским делом чине Срби.

Општина Лапово спада у групу малих општина те је уочљива миграција становништва ка већим привредним центрима, пре свега оним у окружењу. На овакав демографски баланс утицала је и природна депопулација као друга битна компонента

Иако је у великој административној реорганизацији и рационализацији управе 1960. године Лапово изгубило статус Општине и постало месна заједница у оквиру Општине Баточина, на седници Скупштине општине, одржаној 18. децембра 1991. године захваљујући чврстој вољи и упорности мештана, поново је добило статус Општине.

Данас, када је привредни развој Лапова у повоју, због долазака нових инвеститора и повећане могућности запошљавања, незванични подаци показују повећану заинтересованост за насељавањем Општине, што ће се позитивно одразити и на њену демографску слику.